Šta je ovo s ljudima

ŠTA JE OVO S LJUDIMA

Ovih dana se susrećem sa čudnom pojavom. Ljudi su postali nehumani jedni prema drugima. Reći ćete da je tako oduvek, ali me iznenadila akumulirana doza. Malo je prevršila meru.

Jutros mi prodavačica u radnji kaže, kako se svakodnevno susreće sa ljudima izuzetno agresivno nastrojenim. Povodi su besmisleni – kako predugo čekaju da budu usluženi, kako su neki proizvodi skuplji nego u drugim prodavnicama, kako su sakrili robu za samo njima odabrane kupce, kako... ma, razloga je napretek. 

I svi se ljute, a kad se neko umeša sa svojom pričom, ljute se svi na njega. I niko ne razume ljutnju onog drugog.  Valjda svako ima potrebu da svoju muku istrese tu, odmah, i da onda ode dalje. I zato ne želi da sluša onog drugog.

LJUDI SU PRESTALI DA SLUŠAJU JEDNI DRUGE. A, SVI IMAJU ISTU MUKU.

Svima treba topla i lepa reč. E, gde su sada one naše divne komšinice koje uzvikuju : „ komšije, gotova kafa...“, a onda se na toj kafici siti ispričamo i jedne druge lepo saslušamo. Jer, svima nam je uvek ista muka. Nemamo para, na poslu kriza, deca nas ne slušaju, muž neće da pomogne u kući... Svi smo imali vremena jedni za druge.

Zašto danas nije tako, da li ste se zapitali?

I što je još važnije, da li ste Vi spremni nekoga da saslušate?
Samo da ga saslušate. Posle će on saslušati vas.

A svi želimo isto : da nam i danas neko dovikne : „ gotova kafa...“. I da razgovor poteče. Da znamo da nismo sami. I da naša muka nije najveća na svetu. I posle nam nekako bude lakše.

A ne da imamo seanse kod profi stručnjaka koji nas oderu za to što nas samo saslušaju. 
A ni kafu ne ponude.

U kafani bar znate šta ste platili. To što ste popili. Ovde ni kafu niste popili.

Meni se baš pije kafa :„ Komšije, gotova kafa...“