Opustite se uz razgovor
Divno jesenje
veče se spustilo na moj grad. Prosto mami da izađem i da prošetam.
Ali, nemam sa
kim. Kako sama da šetam. Reći će da sam luda.
Zato što sam i
juče, i prekjuče, i nakjuče i ... svake prethodne večeri šetala ... sama.
Odjednom me oblio
stid. Od sebe, od ljudi, od ... ni sama ne znam od koga i od čega. A, zbog čega?
Šta sam ja tu kriva? Što da me bude stid ako moram da šetam sama.
Pa, nemam sa kim.
Koliko god da
ja hoću, oni neće. Svi imaju „dobar“ izgovor.
Da li vam je ova
rečenica poznata?
Da li ste je izgovorili X puta i isto toliko puta čuli
od drugih?
Ali, i za
to ima leka.
Opustite se uz
razgovor. Sami sa sobom. Pustite neku lepu muziku koja vas vraća u onaj, samo vaš trenutak zanosa kada vaša sreće nije zavisila od drugih. Samo od vas.
Neko će reći da
sam „ pukla“.
Ja vam kažem da
nisam. Sve što vam pišem je iz mog ličnog iskustva. Rekla sam vam da sam ja borac.
I još sam vam rekla da svako ima pravo izbora. Da izabere da li će život da ga gazi,
ili mazi. I da može da bira između +
i -
.
Ja u svemu biram
+
. A to bih preporučila i vama. Teško je samo početi.
Znate onu narodnu
( opet ja u pomoć zovem narodne poslovice – prosto ih OBOŽAVAM) : „prva ko kroz
trnje, druga ko kroz slamu, ... treća sama”
!
Zato razgovarajte.
Sami sa sobom, sa nameštajem, sa jastucima,
vazama, sa stolicom koja vam se isprečila na putu. Možete i da se svađate, ako vam
je tako lakše. Požalite im se na ovaj težak život, na okrutan svet, na besparicu,
na svu muku koja vas je snašla.
Što se
čudite? Pitate se
kako da pričate praznoj kući,
kao da ste ne daj bože ...
A kad odete kod
duhovnika na ispoved – a on iza zavese – pa pričate sami sebi i sami sa sobom. A
on sluša. I ćuti. Kao i ove stvari u kući. Nemi svedoci vaše ispovedi. I one slušaju.
I ćute.
Ali, ima neko
VEĆI ko sluša, ćuti i blagoslovi vas.
Нема коментара:
Постави коментар