MIRIS MALE PEKARE

                                                                Miris male pekare

U ulici kojom prolazim na putu do posla otvorili su malu pekaru. Toliko je mala da nema čak ni izlog. Ali toliko velika da me svakog jutra prenese u neka divna i mirisna jutra mog detinjstva. Prolazeći pored ove male pekare ponovo prolazim pored jedne druge pekare, pekare mog detinjstva. Opijajući mirisi koji nagrnu kroz vrata prenesu me u one dečje sanje kada je neko drugo pecivo dražilo moje promrzle nozdrve. U ona sanjiva jutra kada sam žurila u školu i žudno udisala miris toplog peciva, miris vanile, cimeta, čokolade.

Šta osim majčinog toplog zagrljaja još može da vas učini tako srećnim i zaštićenim?

Mene, miris toplog peciva. Ne, ne toplo pecivo.

Miris toplog peciva. Mmm, kako divno miriše.

Čini mi se da i sad mogu da osetim tu toplinu. I zaštićenost.

Samo treba da zažmurim i udahnem. Duboko, zanosno, predano.

I da srećno započnem dan.

I zato svaki put usporim korak ispred te malene pekare.

Šta vas čini srećnim?

Tu je, u vama. Pronađite ga.

I budite srećni.