Čuvajte prijatelje
Da li ste tužni, mrzovoljni, nervozni? Ništa vam se ne radi. I ljuti ste na ceo svet jer vas niko ne razume, nikoga ne interesujete, niko nema vremena za vas.
Rešenje su prijatelji. Uvek su to bili. Oni, za ceo život.
Oni, što ne pitaju : "e, otkud ti?" nego rašire ruke i stegnu vas u zagrljaj. U zagrljaj od kojeg jedva dišete, ali iz kojeg ne želite da se iščupate. Jer znate da je od srca.
Koliko vas je poslednji put bilo u tom zagrljaju? A praznici se ređaju. Slave, jedna za drugom i svi se kao nešto vesele i divno provode. Sa slave na slavu, sa jednog praznovanja na drugo. I svuda se lepo jede i pije.
I svi se kući vrate prazni. Praznih ruku i još praznijih srca.
Nema onih malenih golih nožica, promrzlih pristića da vas dočekaju na vratima kuća i pitaju :"šta ste mi doneli, šta ste mi doneli?" Ništa. Jedno veliko ništa. I prazno srce. Niko nije u vašu torbu stavio nekoliko keksića i par kocki šećera. Za decu. Niste ni vi odneli torbu. Danas se fensi pokloni kupuju u fensi radnjama. I ništa od toga ne može da se odvoji, odlomi, okrnji, i stavi u torbu - za dečicu.
A vaše srce pati. Od toliko gostiju, vi sami. Niste se pošteno ni videli, ni ispričali, a kamo li zagrlili sa svojim prijateljima. Ni to danas nije moderno. Toliko prisnosti, pa to je ... tako prosto. Pa, ko još to radi?
A vama se plače. A vi ne znate zašto. Ili znate, a ćutite.
Tražite prijatelje. One što rašire ruke u zagrljaj kad vas vide, razvuku lice u veliki osmeh i ne pitaju, nego naručuju turu. One što se raduju vašem uspehu, one što pre nego pitate nude svoju pomoć, one što crvene od nelagodnosti što vam nude pozajmicu bez da ste je vi tražili, one što osete vašu muku kad je vi ćutite, one što ih više boli nego vas, jer njihov prijatelj pati, one ... što ih više nema.
A koliko prijatelja na fejsbuku.
