Nešto što mi uvek izmami osmeh na lice

Nešto što se ne zaboravlja

Kad sam bila student skoro svakodnevno sam prolazila pored jedne poslastičare. U to vreme poslastičare su bile vrlo retke, a pekara u današnjem smislu te reči nije ni bilo. Iz njenog izloga mamili su kolači raznih oblika i ukusa.

Kad god bih se približila poslastičari usporila bih korak da što sporije prođem pored izloga i da što duže gledam u njega i u ponudu za taj dan. Nekada bih i zastala i divila se svim tim slatkim đakonijama koje mame i zovu unutra.

Tada bih pravila narudžbine u svojoj mašti. Uzeću ovo i ovo, ne bolje ono čokoladno, ili ....

Jednoga dana sam ušla. Uživala sam stojeći u redu koji je bio podugačak, jer sam na miru mogla da posmatram to šarenilo oblika, mirisa, boja i ukusa. Devojka ispred mene je bila na redu.

„Žito sa šlagom“ – čula sam kada je naručila.

Izvolite dalje... izvolite dalje....

Žena iza mene me lagano dotače po ramenu. „Vi ste na redu“.

Nisam bila svesna šta se to sa mnom dešava. Žito sa šlagom. Šta je to – pitala sam se.

Nikada do tada nisam čula da se to prodaje kao poslastica.

U mom kraju se to kuvalo za slave i za pomene za pokoj duše. 

Kako sada može da bude poslastica? I to još u glavnom gradu u elitnoj poslastičari. U masi onih divnih đakonija ukrašenih šarenim prelivima. U ponudi najraznovrsnijih kolača od kojih ti pri samom pogledu na njih pođe voda na usta.

„Hoćete li vi da naručite ili ne? Ostali čekaju“- trže me glas prodavačice.

Potpuno nesvesna sebe i mesta gde se nalazim izgovorih : „žito sa šlagom“.

I danas osetim taj miris i ukus. Cimeta, muškatnog oraha, vanile. Dovoljno je samo da zažmurim i da vidim tu porciju mlevenog žita sa orasima po kojem se prosuo šlag kao grudva snega.

Prošlo je mnogo godina od tada. I danas mi sećanje na taj događaj izmami osmeh na lice. I blagu setu

Danas su supermarketi prepuni ovog proizvoda. Ali me ne prikuju za frižidere. Nekako su previše hladni. I ne mirišu. I nikad mi ne izmame uzdah. 

Zato i danas, posle toliko godina – žito sa šlagom jedem samo u toj poslastičari - kad god me put odnese u meni voljeni grad.