Najava novog posta

Najava novog posta

Danas je petak i ja želim da vam najavim novi post koji ću objaviti sledećeg petka. Da bi sve bilo kako treba, da ne bude iznenađenja i neplaniranih situacija koje bi mogle da pokvare ideju, želim da vam ovog petka nagovestim da želim zajedno sa vama da napravim jednu divnu čaroliju u kojoj bi učestvovali svi koji to žele i koji bi nesebično delili pozitivnu atmosferu u ove pretpraznične dane.

Sledeće subote 09.12. je moj rođendan i meni bi zaista bilo veliko zadovoljstvo i posebna čast ako biste sa mnom podelili to praznično raspoloženje. Naravno, bliže se i novogodišnji i božićni praznici pa je moje svečano raspoloženje još veće.

Ovom prilikom ne mogu da otkrijem o čemu se tačno radi jer bi to u potpunosti pokvarilo iznenađenje. Jedino mogu da kažem da će svaki vaš pozitivan impuls u pravcu ostvarenja ove moje želje meni biti dragocen i učiniće me veoma srećnom. A vas će, nadam se, dotaći deo ove praznične atmosfere i učiniće da vam se raspoloženje, ma kakvo ono bilo, popravi toliko da bar na trenutak zaboravite na probleme. Jer život nas stalno nagrađuje. Nekad sitnicom nekad krupnicom. 

Verujte, svi imamo neku neostvarenu želju, neki žal za nečim, neku gorčinu, neku muku. Svakom je njegova najteža. Ali ono što svako može da učini za sebe jeste da samo malo izmesti težište problema. Problem time neće nestati. Problem mora da se reši da bi nestao iz našeg života, ali izmeštanjem težišta i ostavljanjem problema po strani dajemo sebi mogućnost da udahnemo i ponovo zapnemo.

Kaže veliki Njegoš :"čašu meda još niko ne popi dok je čašom žuči ne zagorča". Nisu naši problemi ni najveći, ni najteži, ni jedini. Od kako je sveta i veka svako nosi neku svoju muku. Ali zato i postoje praznici i slavlja. Da čovek ipak bude srećan što je čovek. Kad smo bili mali nismo znali za probleme velikih. Sada kada smo veliki ne priznajemo probleme drugih. I uvek će tako biti. Ali to ne znači da nema radosti. 

"U muci se poznaju junaci" kaže jedna od mojih omiljenih poslovica (haha, znam, znam, opet ja sa svojim poslovicama, ali hajde, recite i sami - zar nisu 100% u pravu). Pa kad je tako, hajde junaci moji da bar sada u ove praznične dane damo sebi malo oduška i da sebi i drugima pružimo malo radosti i veselja. Da završimo ovu godinu u praznovanju, zaslužili smo. Da pružimo sebi osećaj da vredimo, da smo preko godine dovoljno vredno radili i da nam sada sledi zaslužena nagrada. Ne novčana, ne materijalna, već ona mnogo veća. Duhovna. Onaj osećaj sopstvenog vrednovanja kada smo u svojim očima veliki. Kada posle godišnjeg rada zasluženo sebi dajemo pravo na praznovanje.

U to ime 

SREĆNI VAM ZASLUŽENI PRAZNICI!!!

SLAVITE IH U RADOSTI I VESELJU!!!

ŽIVI, ZDRAVI I SREĆNI BILI!!!

I, ne zaboravite, čitamo se sledećeg petka kada počinje naša, zajednička igra PROSLEDI DALJE.