Ponovo sa vama

                                                   

                                                            Ponovo sa vama


Dugo me nije bilo na ovim stranicama.
Dođe tako neko vreme kada čovek nestane.
Dođe i vreme kada se vrati.

Sve u prirodi podložno je cikličnim dešavanjima. Pa tako i čovek.
Pokrene ga neka energija, nadahnuće, pa gori kao baklja, sija, svetli kao zvezda Danica.
I samo ugasne. Dogori.

A onda novo nadahnuće. Ponovo se rodi Feniks iz pepela. I uzleti.

Volim te rituale. Posebno kada se ponavljaju dozirano i u strogo istim vremenskim uslovima.

Mislim da su se ljudi i vezali za verske rituale upravo iz potrebe da ne budu zatrpavani.Svakodnevno, danonoćno, bez mere i potrebe. To ih ugrožava. Ljudi se plaše zasićenja. Plaše se svakodnevnog, učestalog, dostupnog. To stvara rutinu. A rutina ubija nadu. Da bi imali nadu da se ponovo  raduju istim događajima, ljudima je potrebno da to nešto nestane. Onda oni u svojim sećanjima iznova i iznova oživljavaju sećanja na to lepo, toplo, milo. I onda to počne da im nedostaje. Onda poču da žele da se to ponovo dogodi. I tada počnu da se nadaju. I u tom svom nadanju počnu i da se raduju. I tada kada se nadaju, kada se raduju, TO se ponovo pojavi, bljesne, zasija kao kometa. Praznici nam stižu, praznici nam stižu...

Setite se Šeherezade i 1001 noći. Sa prvim svitanjem gasila se čarolija. Sa prvim sutonom budila se nova čežnja.

Ja ovu pauzu nisam napravila namerno. Ni planirano. Nisam ni znala da ću tako brzo dogoreti u svojoj sopstvenoj čaroliji. Niti da ću se u isto vreme posle godinu dana ponovo probuditi. Niti da ću ovo što upravo pišem, napisati.

I upravo zato sam jako, jako, neizmerno srećna. Samo sledim svoju potrebu i svoje srce. Jer ja jako volim rituale. Male rituale koji mi boje život. I ove velike, koje nadam se boje srećom vaše živote. Jer ja vam zaista želim sreću. Od sveg srca. I upravo u ovo vreme, vreme Božića, Nove godine, novih nada i želja, ja sam ponovo nadahnuta životnim entuzijazmom i želim da ga podelim sa vama.

Osećam da sam blagoslovena ovom radošću i želim da je podelim sa vama.
I zato vam šaljem ovaj kovčežić pun divnih želja i lepih poklona.

Neka svako od vas otvori ona vrata na ovom ormariću, koja će ga najviše obradovati. I neka se počasti najlepšim željama i neka uzme najlepši poklon.